Sranje sranje sranje. Imam jednu jedinu digitalnu spravu u studiju i crkava treći put za mesec dana. Obrazovan sam kao inžinjer i informatički geak i dalje ne mogu da razumem zašto su digitalne sprave (audio interfjesi, kompjuteri, itd) pravljeni sa nultom tolerancijom na greške. Integrisana kola su na kraju krajeva električna kola i put signala i napajanje se i dalje projektuju majku mu (ili se kupuje gotovo kinesko blackbox đubre?). U mom slučaju jedan mikrofonski ulaz, tj. preamp je riknuo i obara mi celu spravu čim ulazi dobiju napon! Zamišljam kako bi izgledalo da sam ja taj digitalni interfejs…ono polomim prst i zbog toga dobijem epilepsiju. Awesome. Meni taj glupavi interfejs služi da sa magnetofona prebacim snimak u kompjuter za miksanje. Imam još okrnjenih sprava u studiju, recimo klavijaturu “Farfisa” koju moram da udaram i zagrejem dok ne proradi, onda električni klavir koji nema magnet za jedan ton, onda orgulju osetljivu na statički elektricitet…ali sve te sprave raaaaadeeee. Uskoro snimam mini dokumentarac o našem studiju i snimanju ploče, i u njemu ću da na ritualni i pompezan način spalim jedan američki audio interfejs. K’o Hendrix.